Areth

Evo još nekih mojih putopisa. Možda su duži ali dugo sam i putovao (ali i puno uživao). Uz fotke neko će putovati bez para, o vizama da i ne govorim.
Rio de Janeiro
Postoje gradovi koje svi poznaju, a koliko god puta da odete uvek su drugačiji. Jedan od tih je Rio. Smešten je u spletu poluostrva, između brda i plaža, krajnje razuđen, a opet ostavljajući utisak da je sve tu, da je centar grada tamo gde se upravo nalazite. Ova geografska posebnost je uzrokovala i njegovo ime jer kada je januara 1502g, na dan nove godine, prvi evropljanin Andre Gonsalves uplovio u ovaj zaliv pomislilo je da se radi o ušću dve reke - Rio de janeiro, Januarska reka. Grad  je sačuvao ime i kad je osnovan 1 marta 1564g. Sada je to megapolis sa preko 11 miliona stanovnika, proizvod istorijske mešavine naroda (Afrikanaca, Evropljana i Indijanaca), koji su svako sa svoje strane doprineli čudesnoj mešavini rasa, kulture, religije i posebno igre koja sada često predstavlja prvu asocijaciju kad kažemo Rio.
Čuvene plaže Kopakabana i Ipanema – duge i do 4km, oivičene su visokim zgradama pretežno hotelima i u svako doba godine pružaju utisak u stilu „a sada nešto sasvim drugačije“. Dolazak na plažu je u stvari društveni događaj. Tu se ljudi sreću, razgovaraju, igraju (naravno fudbal ili odbojku na pesku), surfuju, džogiraju ili relaksiraju u brojnim minibarovima na otvorenom uz kokosovo mleko ili čuvenu kaipirinju i ponajmanje se kupaju. Tu možete videti lokalne lepotice i mačo tipove, ali ako nosite aparat ili kakvu torbu i lokalne lopove koji ne prezaju da vas ogole do gole kože. Često će Vam prići neko sa ljubaznim upozorenjem da se na plažu dolazi samo u kupaćem kostimu. Naime kontakt i prijatan razgovor sa nepoznatim je ovde potpuno normalna pojava. Na svakom koraku su i napadni trgovci koji će pokušati da Vam prodaju sve i svašta.
Na ulazu u zaliv Guanabara dominira glava šećera (pogrešan prevod idijanske reći), granitna stena visoka 396m do čijeg vrha ide žićara. Samo par koraka ispod i u šumi ćete sresti porodicu majmuna. Uživanje predstavlja prelepa i prosto neopisiva panorama grada smeštenog na brojnim poluostrvima i sa 37 plaža. Još jedan prelepi panoramski pogled na Kopakabanu, Ipanemu i Leblon je sa Korkovada (grbavko na portugalskom), susednog brda visokog 709m na kome je podignuta džinovska figura Hrista. Do njega se može doći i vozićem, visok je 38m i šireći ruke zaštitnički nadkriljuje grad. Tu se obavezno slikate za uspomenu okruženi ostalim turistima. Biti sam na slici, praktično je nemoguća misija.
U starom jezgru, (grad je star 445 godina!), pored katedrala starog i novijeg datuma (nova je 80m visoka konusna konstrukcija), usred zgrada iz kolonijalnog vremena moguće je opuštanje u brojnim kafanicama i muziku Bosa Nove. U 600m pokrivenoj ulici Marcusa de Sapokaia na tribinama ima mesta za 60 000 posetilaca koji uživaju u zvucima sambe i neopisivog kolorita tokom čuvenog karnevala. Ako ste raspoloženi za malo umetnosti tu su brojne galerije. Muzej sa tragovima iz života starosedeoca sa predivnim rukotvorinama (ukrasi, oruđa i oružje) indijanskih zajednica, kao i artefakti koje karakterišu život u kolonijalnom dobu i predstavljaju bolno podsećanje na nekadašnji “paralelni” život robova i gospodara. Most dug 13.5km i visok 60m vodi vas do Niteroia, nekad grad sada predgrađe, gde je muzej moderne umetnosti – čudo moderne arhitekture, filigranska konstrukcija u vidu lebdeće ploče na cilindričnoj osnovi. Svakako treba obići malo poznato a prelepo stepenište koje već 10 godina stvara nama malo poznati slikar Selaron. Umetnik ga oblaže keramičkim pločicama koje je sam oslikao, pri čemu dominira većna tema trudne žene, a ukomponovao je i pločice koje dobija sa svih strana sveta.
Rio obiluje zelenilom, od drvoreda koji nadkriljuju kako avenije tako i obalu, do parkova i brojnih šumovitih brda usred grada.. Ističe se najveći nacionalni park Tijuka koji se pruža duboko u grad (u okviru koga je i Korkovado), ukupne površine 120km² sa specifičnim vrstama koje nastanjuju kišne šume Amazona. Za turiste najsigurniji park, (a po meni i  najlepši) je ogromna botanička bašta sa egzotičnim drvećem i cvećem. Posetili smo ga u toku prodajne izložbe orhideja pri čemu ne samo da smo se divili primercima nego i žalili što neke ne možemo da ponesemo kući. Pijace su takođe izvor egzotike i boja, a nedeljom i mali otvoreni tržni centri rukotvorina.
Naravno prva asocijacija na Brazil je fudbal, a to je ovde više od igre. Prisustvovali smo finalu kupa Brazila na Marakani između Flamenga i Botafoga koji je prvi dobio sa 2 :1. Bilo je pravo zadovoljstvo videti utakmicu koja je više nego hepening, navijanje koje bodri i gde protivnika ne treba uništiti, već nadigrati (jer s kim će se igrati sledeći put?), gde su žene i deca dobar deo publike, gde su smeh i veselje iznad navijačke strasti.
Da ... šoping. Dame nemojte zaobići Štern ili brojne draguljarnice, ipak je Brazil najveći proizvođać poludragog kamenja i divnog nakita!
Na kraju šta reći o gradu sa toliko suprotnosti sem, opet ću doći.
Slika

Ako Vam se svidi ima još slika (bar još oko 1000)